Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Merkantilizam". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

1. Uvod

1.1 Nastanak merkantilizma

Merkantilizam je prva ekonomska teorija kapitalističkog načina proizvodnje, koji je još uvek u svojim začetcima. Merkantilizam se protezao kroz 16. i 17. vek. U 16. veku se razvio tzv. rani merkantilizam, a u 17. veku se razvija viši stupanj merkantilizma i odmah nakon toga sledi njegov raspad. Rani merkantilizam, monetarni sistem ili bulionizam kako ga naziva Marks, i razvijeni merkantilizam ili manufakturni sistem. Nakon raspada merkantilizma razvija se klasična buržoaska politička ekonomija koja je pod uticajem prethodnog merkantilističkog načina proizvodnje. Merkantilizam se razvio kao sistem još u epohi prvobitne akumulacije kapitala, koju Marks naziva predistorijom kapitalizma. Merkantilizam traje sve do kraja 17. veka, tj. ulazi u manufakturni period kapitalizma. Delovanje zakona vrednosti dovelo je postupno do pretvaranja feudalne sitne robne privrede do pojave trgovačkog i zajmovnog kapitala, kao osnovnog kapitala u merkantilizmu, i do nasilnog proterivanja kmetova s njihovih poseda i stvaranje proletarijata kao nove socijalne osnove neposrednog proizvođača u kapitalističkom načinu proizvodnje. To je bio proces tzv. prvobitne akumulacije kapitala.

Glavni faktor raspada feudalnog društva tog vremena bio je trgovinski kapital

Da bi se osigurao slobodan promet robom, morale su biti uklonjenje političke granice između malih feudalnih domena. Zbog toga je došlo do koncentracije političke vlasti u rukama jednog vladara koji je niže feudalce lišio njihovih političkih atributa i pretvorio ih u veleposednike. Trgovačka buržoazija pomagala je razvoju tzv. apsolutne monarhije koja je u izvesnoj meri osiguravala razvoj uslova za kapitalističko društvo. Trgovci su se bogatili kao kraljevi sakupljači poreza. Potreba za novcem je sve više rasla, pa je i politika apsolutne monarhije išla za tim da stvori nove izvore dobijanja novca.

Vođena je politika uvoza novca u zemlju. To se postizalo pomoću raznih administrativnih mera. S obzirom da su merkantilisti najviše bazirali svoju analizu novac tj. u to vreme zlato, srebro kako bi opravdali te razne administrativne mere koje je država koristila kako bi se zaštitila od uvoza i omogućila domaćoj privredi razvoj i takođe izvoz koji je bio u prvom planu. Treba napomenuti da je taj period bio period zlatnog standarda gde je za određenu količinu novca morao postojati ekvivalent u zlatu u centralnoj banci. I to ih je manje - više uputilo na problem dobijanja plemenitih metala. A jedan od načina za dobijanje plemenitih metala bio je spoljna trgovina. Kako bi se njihova analiza mogla u potpunosti shvatiti potrebno je napomenuti da je jedino Španija imala rudnike zlata u Meksiku i u Peruu i doživljavala privredni uspon, a ostale zemlje su mogle to jedino uz pomoć spoljne trgovine.

2. Opšte karakteristike merkantilističkog sistema

1. Bogatstvo se sastoji samo u novcu, odnosno u onome što može biti pretvoreno u novac.

2. Proizvodnja je samo preduslov za dobijanje novca.

3. Neposredni izvor bogatstava je promet na tržištu gde se proizvodi pretvaraju u novac.

6. Zbog toga u spoljnoj trgovini bilansa treba biti uvek pozitivan, tj. treba se manje kupovati od stranaca, a više im prodavati.

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]